Српски рјечник

до̀хватити се [доватити се], ти̑м се v. r. pf. 1. чега ,до чега, greifen, berühren, attingere [cf. машити се, прихватити се]: нијесам га се ни дохватио; и у пјесми: Свакога се збора дохватише. 2. erreichen, assequor: Већ се Комнен горе дохватио — Дохвати се снаге и памети. 3. н. п. на ноге, sich stützen, se excipere: Јунак бјеше Фазли-арачлија, | На ноге се с коња дохватио.